Objavljeno: 19.3.2019.
Peta priča: Borba vs Akcija
I posle svih crtanja i objašnjavanja, došlo je vreme da se krene u pravu akciju! Ne kažem borbu jer sa ove distance mi se čini da se nisam borila već sam bila aktivna u rešavanju “novonastale situacije” – kako sam je tada nazivala. I prva akcija je bila da se oslobodimo čvorića koji je sa jedne strane sijao na snimku magnetne rezonance a sa druge strane izazivao toliko straha u meni i svima oko mene. Operacija je bila zakazana za 23.maj 2017. godine, tek nešto manje od 2 meseca od kad sam otkrila da taj čvorić nije beningna tvorevina moje dojke već nešto mnogo opasnije. Radila sam skoro do dana operacije jer mi je to skretalo misli, jer nisam želala da razmišljam o samom činu operacije kao ni o bolesti.
Kada je došao dan operacije, jedva sam čekala da sve krene kako bi se što pre osećala oslobođeno. U tom trenutku mi je delovalo da je dovoljno otići na operaciju i da je posle nje sve gotovo. Iako samo znala da posle iste sledi još dosta akcija do potpunog izlečenja. Sa tim mislima su me odvezli do operacione sale. Trenutak kad su me uveli u salu krenula je borba u meni, strah, htela sam da pobegnem. Plašila sam se sta ce me sve sačekati kad se probudim, da li ja to mogu, kako će moje telo izgledati,...Čak sam i potpuno ozbiljna pitala svog hirurga da li je sad kasno da odustanem i da se vratim kući, svom starom zivotu, bezbrižnosti. Moj onko-hirurg mi je tada prišao sa nežnošću poput tate, uzeo me za ruku, pomazio po glavi i uveravao da će sve biti u redu. Šalio se da je sad kasno za bežanje jer su mi već dali anesteziju i da sigurno nemam snage da trčim 😊 . Rekao mi je da razmišljam o nečemu što mi je prijatno i da ću brzo zaboraviti na sve što me tišti.
Počela sam da razmišljam o plaži sa belim peskom i šumu talasa mora, povetarcu i zvuku tropskih ptica. Čula sam alasa koji me doziva sa obližnje barke: “Jasmina, probudi se! “ . Otvorila sam oči sanjivo i shvatila da je moj alas iz snova anesteziolog u belom mantilu. Osetila sam oštar bol u dojci i desnoj ruci. Vrisnula sam od bola ali ipak kad su me pitali da ocenim bol od 1-10 rekla sam da je jaka četvroka. Bol je bio u visini 15ce ali sam se ja pravila hrabra. Dali su mi nešto protiv bolova, sigurno jače jer je bol ubrzo spao na “četvorku” a onda i nestao.
Posle par sati kada su me vratili u sobu i kada sam bila dovoljno svesna svega oko sebe, došao je moj doktor i saopštio mi da je sve prošlo u redu. Da su “očistili sve”, da su mi sačuvali dojku ali i da su morali da odstrane 11 limfnih čvorova u pazusnoj jami jer su bili “zamrljani”. E sad, da biste bolje razumeli sta to znaci (nisam ni ja znala pa sam pitala za objašnjenje) – limfni čvorovi se uvek proveravaju kada se radi kvadrantektomija dojke. Kvadrantektomija je najčešći oblik hirurškog zahvata. Uklanja se samo deo dojke koji sadrži tumorske jedinice sa delom zdravog tkiva koji ga okružuje kao i limfni čvorovi iz pazuha. Celokupni materijal kasnije pregleda patolog da bi se utvrdilo postoje li tumorske jedinice i na rubovima izvađenog tkiva.