Da li ste ikada čuli za izraze "sajber zlostavljanje" ili "digitalno uznemiravanje"?
I koje su njihove posledice u digitalnom svetu? Da li vam je poznato ono što se dešava u ovom video snimku?
U digitalnom uznemiravanju koriste se elektronski mediji: imejlovi, društvene mreže, blogovi, instant poruke, tekstualne poruke i aplikacije da bi se neko sistematski zlostavljao. To može biti u obliku ličnih napada, šala, pretnji, uznemiravanja, kleveta itd. Ovaj oblik nasilja karakteriše nedostatak vremenske, dnevne ili geolokacijske granice, kao i širok domet.
Rastući fenomen nasilja nad ženama na internetu ima više oblika:
➔ Uznemiravanje
Sistematsko kontaktiranje osobe sa ciljem uznemiravanja, ponižavanja i/ili pretnji uz primenu KIT (Komunikaciono-informacionih tehnologija). Ovo ponašanje uglavnom dugo traje i generalno ne predstavlja izolovan slučaj. Na primer, uporni telefonski pozivi ili poruke, javne ili privatne poruke na društvenim mrežama, prekoračivanje kvote za glasovne poruke tako da druge osobe ne mogu da ostavljaju poruke.
➔ Krađa identiteta:
Korišćenje digitalnih tehnologija kako bi se preuzeo identitet žrtve i pristupilo njenim ličnim podacima. Na primer, slanje uvredljivih imejlova žrtvi; otvaranje lažnih korisničkih naloga na društvenim mrežama koristeći slike i/ili ime žrtve; hakovanje korisničkih naloga kako bi se postavljao sadržaj u njeno ime.
➔ Uhođenje / praćenje:
Uhođenje i praćenje aktivnosti žene preko društvenih mreža ili aplikacija. Na primer, GPS praćenje preko mobilnog telefona; kontrolisanje "lajkova" na društvenim mrežama, čitanje privatnih poruka.
Postoje tri glavna učesnika (voljna ili nevoljna):
- Uznemiravač: osoba koja proizvodi i/ili deli sadržaj i/ili vrši zlostavljanje. Primenom KIT (Komunikaciono-informacionih tehnologija), ova osoba može ostati anonimna i udaljena.
- Osoba koja trpi uznemiravanje: osoba koja je zlostavljana, uznemiravana i /ili je proganja nasilnik.
- Javni gledalac: prolaznici koji vide ovakve situacije i mogu da podstiču ovakvo ponašanje kroz različite radnje ("lajkove", komentare) ili ukoliko ne intervenišu.
- Uvek saslušajte žrtvu sa poštovanjem i pružite joj podršku. Nemojte da ublažavate ili preuveličavate situaciju; prihvatite šta se dogodilo iz ugla podrške.
- Ohrabrite je da razgovara. Ukoliko se situacija čuva u tajnosti, to povećava posledice i vodi do izolacije, pa je ohrabrite da o tome razgovara sa prijateljima ili bliskom porodicom.
- Ne odgovarajte sa jednakom mržnjom ili nasiljem. Budući da nasilje vodi do više nasilja, odgovaranjem na mržnju sa još većom mržnjom može dovesti do agresivne situacije.
- Blokirajte neželjene korisnike. Kada neko od naših kontakata nekoga uznemirava, možemo ga blokirati i time sprečiti da vidi profil te osobe, kontaktira je i vidi njene objave.
- Zlostavljanje prijavite na svakoj platformi: provajderi društvenih mreža imaju prostor predviđen za prijavljivanje objava ili profila koje korisnici mogu da koriste da bi ostvarili svoja prava. Ove prijave su anonimne.
Takođe, prijavu možete podneti i Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal putem mejla vtk@beograd.vtk.jt.rs
6 od 10 devojaka u Srbiji prima neželjene poruke i telefonske pozive seksualnog sadržaja.*
* izvor: Istraživanje „Mladi i iskustvo seksualnog uznemiravanja“ , terensko istraživanje tokom kog je ispitano 602 mladih (18-30g) u Beogradu, Novom Sadu i Nišu koje je, za potrebe AŽC, radila agencija Ninamedia tokom juna 2018.g.
Podatke podelila organizacija Autonomni ženski centar.