Kada zlostavljanje u porodici postaje način života?
Da li ste znali da nasilje u porodici može biti i emocionalno i fizičko? Pogledajte ovaj video snimak i podelite ga sa prijateljima i porodicom.
Takođe poznato i kao "porodično nasilje" nasilje u porodici se odnosi na uznemiravanje, maltretiranje i zlostavljanje u porodičnom okruženju, najčešće pod istim krovom. U ovo može biti uključen jedan ili više članova porodice, može se ponavljati i biti svakodnevno.
Nasilje u porodici može imati više oblika:
- Fizičko zlostavljanje koje je nekada očigledno, a nekada prikriveno.
- Nametanja ili ograničenja kada je reč o ličnom izgledu.
- Sprečavanje osobe da radi, ide na fakultet ili u školu, prima posete ili čak ima prijatelje.
- Kontrola aktivnosti i vremena, uz proganjanje, nadzor i konstantno zlostavljanje.
- Uvrede na račun fizičkog izgleda, inteligencije, kapaciteta za rad i dostojanstva.
- Pretnje fizičkim zlostavljanjem ili povređivanjem najbližih.
- Seksualno zlostavljanje, ignorisanje nedostatka saglasnosti.
- Finansijsko zlostavljanje: opsesivna kontrola i/ili ograničavanje potrošnje domaćinstva. Traženje dokaza o potrošenom novcu ili da osoba daje više novca.
- Stalno traženje odobrenja i/ili ovlašćenja za svakodnevne aktivnosti ili donošenje ličnih odluka (način na koji se osoba oblači, promene izgleda, hobiji ili šta neko želi da studira).
- Cenzurisanje tema za razgovor.
- Diskreditovanje i podrivanje osobe pred decom ili drugim članovima porodice.
- Prisiljavanje osobe da obavlja sve poslove po kući.
- Zabranjivanje ili sprečavanje osobe da koristi ključeve od stana, automobile itd.
- Sprečavanje osobe da upravlja ili odlučuje o ličnoj imovini, bilo da je u njenom vlasništvu ili zajednička.
- Prikrivanje porodičnih prihoda, i kada se sazna informacija o prihodima, sprečavanje osobe da odluči šta će da radi sa novcem.
- Kršenje privatnosti i/ili gubljenje prava upravljanja ličnim prihodima.
Porodično nasilje je prisutno u čitavoj porodici. Iako postoje žrtva i zlostavljač, procenti istraživanja nasilja pokazuju da je u najvećem broju slučajeva muškarac onaj koji zlostavlja svoju partnerku i/ili decu.
Partner ili deca mogu biti aktivni (podstrekači takvog nasilja) ili pasivni (ne uključuju se).
Najbliža porodica ili prijatelji žrtve mogu da joj pomognu da shvati da ovakve situacije nisu normalne i da predstavljaju nasilje. Porodica, prijatelji i najbliža rodbina su obično prve osobe kojima se žena može obratiti i u koje može imati poverenja. Važno je da oseti da ima podršku i da će je saslušati bez osuđivanja, da će joj pomoći da prepozna suptilne radnje koje ograničavaju njen svakodnevni život i samopouzdanje. Potrebno je usmeriti je i podržati je u vezi sa rizicima kojima je izložena.
Za podršku i više informacija, možete pozvati SOS telefon za žene sa iskustvom nasilja 0800-100-007, dostupan radnim danima od 10h do 20h
Poziv je besplatan iz svih mreža.
U Srbiji je od 1. juna 2017. godine do 30. juna 2018. godine, ukupno je prijavljeno 44.728 slučajeva nasilja u porodici.
Polovina žena u Srbiji u toku svog života imala je neko iskustvo nasilja u porodici (izvor:https://womenngo.org.rs/images/publikacije-dp/2018/Vodic_za_novinarke-nasilje_u_porodici-2018.pdf, str 78).
Skoro svaka druga žena bila je žrtva psihičkog nasilja (49.8%), a nešto više od trećine i fizičkog nasilja (33.9%) (izvor: https://womenngo.org.rs/images/publikacije-dp/2018/Vodic_za_novinarke-nasilje_u_porodici-2018.pdf, str 79).
Zasnovano na istraživanju na teritoriji Vojvodine i teritoriji centralne Srbije (podaci pokazuju vrlo slične brojke). Oba istraživanja su iz 2010. godine.